Сабор изворног пјевања „Невесиње моје славно” - вече ганге, гусала и народног памћења
Сабор изворног пјевања „Невесиње моје славно” биће одржан 08.08.2026. у Спортској дворани „Невесињка”. Програм окупља пјевачке групе, културно-умјетничка друштва и гусларе из Херцеговине, Републике Српске, Србије и Црне Горе, у вечери посвећеној ганги, изворној пјесми и народном памћењу.
У оквиру 151. Невесињске олимпијаде, 08.08.2026. године у 18:00 часова, у Спортској дворани „Невесињка”, биће одржан Сабор изворног пјевања „Невесиње моје славно”.
Програм окупља пјевачке групе, културно-умјетничка друштва и гусларе из Невесиња, Херцеговине, Републике Српске, Србије и Црне Горе. Биће то вече посвећено ганги, изворном пјевању, гусларској пјесми и народном стваралаштву које се генерацијама преносило усмено — од старијих ка млађима, од куће до куће, од села до села.
Пјесма као народно памћење
Изворна пјесма у Херцеговини никада није била само украс свечаности. Она је била начин да се запамти живот.
Пјевало се о завичају, породици, љубави, раду, вјери, јунацима, сеобама, ратовима, свадбама, страдању и радости. Свако село, сваки заселак и сваки крај имали су своје напјеве, своје ријечи и своје пјесме. У њима су остајала имена знаменитих људи, сјећања на догађаје, шаљиве досјетке, поруке младима и понос на родни крај.
Зато овакви сабори имају много дубљи значај од самог наступа. Они чувају један облик народног памћења који не живи само у књигама, него у гласу.
Зашто ганга звучи тако снажно?
Ганга је пјесма која се не слуша само као мелодија. Она се доживљава као глас краја, породице, села и заједнице. Зато ономе ко је први пут чује може звучати оштро, снажно, необично или готово сирово. Али управо у тој снази налази се њена посебност.
Етномузиколошкиња Анкица Петровић, која је гангу проучавала као културну традицију динарског простора, указује да се ганга ненавикнутом уху може учинити као неорганизован звук, због чега јој се понекад ускраћује разумијевање као музичког облика. Међутим, за заједнице које су је стварале и преносиле, ганга је један од најснажнијих начина изражавања властите културе и моћан симбол идентитета.
Њена умјетничка снага није у углађености, него у непосредности. Ганга не покушава да буде блага и тиха. Она излази из гласа пуном снагом, као заједнички одговор људи који припадају истом простору, истом језику и истом памћењу.
У неколико стихова може стати много: шала, понос, љубав, опомена, туга, завичај, име неког човјека или успомена на догађај. Зато је ганга често кратка, директна и памтљива. Њена ријеч није случајна — она је порука која се преноси даље.
Сабор изворног пјевања зато није само наступ пјевачких група. То је прилика да се чује звук идентитета, глас Херцеговине и живо насљеђе динарског простора — насљеђе које се не може до краја објаснити ријечима, него се мора доживјети.
На Сабору изворног пјевања „Невесиње моје славно” наступиће пјевачке групе, културно-умјетничка друштва и гуслари из Невесиња, Херцеговине, Републике Српске, Србије и Црне Горе.
МПГ КУД „Невесиње” — Невесиње
Домаћа мушка пјевачка група из Невесиња.
ЕГ „Симонида” — Невесиње
Етно група из Невесиња.
МПГ „Невесињска пушка” — Невесиње
Мушка пјевачка група из Невесиња.
МПГ „Звуци Херцеговине” — Невесиње
Мушка пјевачка група из Невесиња.
МПГ „Јахорина” — Пале
Мушка пјевачка група са Пала.
ЖПГ „Јахорина” — Пале
Женска пјевачка група са Пала.
МПГ „Свети Сава” — Орах, Плужине
Мушка пјевачка група из Ораха код Плужина.
ЖПГ „Свети Сава” — Орах, Плужине
Женска пјевачка група из Ораха код Плужина.
МПГ „Пива” — Плужине
Мушка пјевачка група из Плужина.
МПГ „Загорје” — Калиновик
Мушка пјевачка група из Калиновика.
ЖПГ „Планинке” — Пале
Женска пјевачка група са Пала.
МПГ „Сава Владисављевић” — Гацко
Мушка пјевачка група из Гацка.
МПГ „Тешан Подруговић” — Гацко
Мушка пјевачка група из Гацка.
МПГ „Војвода Глигор Милићевић” — Билећа
Мушка пјевачка група из Билеће.
ЖПГ „Војвода Глигор Милићевић” — Билећа
Женска пјевачка група из Билеће.
МПГ „Војвода Влатко Вуковић” — Билећа
Мушка пјевачка група из Билеће.
ЖПГ „Војвода Влатко Вуковић” — Билећа
Женска пјевачка група из Билеће.
МПГ „Стара Херцеговина” — Билећа
Мушка пјевачка група из Билеће.
МПГ „Љубомир” — Требиње
Мушка пјевачка група из Требиња.
МПГ КУД „Војковићи”
Мушка пјевачка група КУД-а „Војковићи”.
ЖПГ КУД „Војковићи”
Женска пјевачка група КУД-а „Војковићи”.
СПД „Карађорђе” — Херцег Нови
Српско пјевачко друштво из Херцег Новог.
МПГ „Миленко Ђукић — Чико” — Бијељина
Мушка пјевачка група из Бијељине.
ЖПГ „Бисери Ивањице” — Ивањица
Женска пјевачка група из Ивањице.
У програму учествују и културно-умјетничка друштва КУД „Невесиње” из Невесиња, КУД „Бошко Вујадин” из Источне Илиџе и КУД „Јован Дучић” из Требиња, као и гуслари Милош Паровић и Мирослав Самарџић.
ГОСТ ВЕЧЕРИ: Љубиша Васиљевић
Гусле, пјесма и десетерац
Посебно мјесто у програму имају гуслари, јер гусларска пјесма и десетерац чувају један од најстаријих облика народног приповиједања. У епској пјесми није се само пјевало — причало се, памтило и учило.
Гусле су биле народна књига прије књиге. Кроз њих су се преносиле приче о јунацима, страдању, части, вјери и завјету. Када се уз гангу, бећарац и изворно вишегласно пјевање чују и гусле, добија се потпунија слика народног стваралаштва.
Будите дио вечери која чува историју
Дођите да заједно чујемо глас традиције — глас који је опстајао кроз вријеме и који вриједи пренијети новим генерацијама.
Српско пјевачко друштво „Застава” сматра се претечом данашњег културно-умјетничког друштва у Невесињу. Основано је 1891. године. Посебну занимљивост представља податак да је велики херцеговачки пјесник Алекса Шантић написао химну „Врела крвца” за невесињску „Заставу”.
Након Другог свјетског рата, културни рад у Невесињу обновљен је и реорганизован 1948. године, чиме је настављена традиција коју су раније носила пјевачка и соколска друштва. Зато данашње учешће КУД-а „Невесиње” и осталих пјевачких група на Сабору изворног пјевања није само наступ, већ наставак једне дуге културне приче.
